RSS Feed
Facebook
TwitterNešto …..kao molitva
Da se razumemo, niko nije ni očekivao da će koncert Madonne biti nekakva ultimativna svirka, gde će hiljade duša u transu zajedno pevati sa Madonnom, znojave i srećne. Televizija i drugi, manje bitni mediji, već su nam objasnili – Madonna je kraljica popa i njen show treba posmatrati kao takav – razmere njene veličine ne dopuštaju ništa slično običnom koncertu – u pitanju je multimedijalni spektakl, sa jednom zvezdom, ali i mnoštvom pomoćnika i statista i uz širokogrudo korišćenje spotova, matrica, kompjuterske animacije, osvetljenja i raznih tehnoloških štosova. Tako je i bilo i ako ste bili primorani da stojite pedeset metara daleko od stage-a, mogli ste sve da gledate preko ogromnih video ekrana, koji su sublimirali ono što se dešavalo uživo i raznorazne snimane delove. I opet, ni uz pomoć svega toga nisam uspeo da savladam osećaj da se sve, čitava predstava, spektakularni tamnoputi plesači, efektno plasiran mini koncert latino orkestra i drugi momenti u koje je uloženo pregršt truda i para, dešavaju negde u nekoj sasvim drugoj realnosti, daleko od izgažene trave na kojoj sam stajao.
Koliko novaca i truda je uloženo da se za warm up dja dovede Paul Oakenfold, ne znam – ono što je sigurno da su mogli, s obzirom na to šta je svirao i da puste playlist TDI radija, a i publici, koja je tek pristizala, bilo je toliko nevažno ko je dj i šta on pušta. Kada se doda i pauza od sad vremena posle seta do početka koncerta može da se kaže da je set Paula Oakenfolda verovatno jedan od najnepotrebnijih i najnedostojanstvenijih dj nastupa koje sam slušao u životu.
Usledila je pauza od sat vremena koja je bila blagotvorna – ljudi su zaboravili na Oakenfolda, ali su se i dodatno iznervirali čekanjem, a mnogi su počeli i da zvižde. Ubrzo posle toga koncert je krenuo, nekoliko novijih stvari su prelazile iz jedne u drugu, a sa videa svoj doprinos spektaklu davali su Kanye West, Pharell, pa i Britney Spears – to je bio prva četvrtina koncerta, uslovno nazvana gangsta pimp. Ubrzo je krenula serija Madonninih hitova iz osamdesetih – Get Into the Groove, pa Holiday, pa Celebration, pa zatim očekivani omaž nedavno preminulom „kolegi – zvezdi“ Michaelu Jacksonu. Dosadašnji razvoj koncerta nam pokazuje da je Madonna, kao kraljica – sveobuhvatna – pod svoju kapu ona prima i rappere i mlađe koleginice i pokojne kolege, za sve ima mesta u spektaklu čija je glavna zvezda dovoljno velika da to ne može da poremeti njenu vladavinu.
Takozvani „gypsy“ blok je obuhvatio neke starije hitove, npr. La isla bonita i prateći ciganski orkestar koji je svojim solo nastupom ostavio dovoljno vremena kraljici da se ponovo presvuče. Usledio je kratak video segment u stilu „razmišlljaj svojom glavom“, gde su brzo izmenjane fotografije raznih ličnosti od Ahmedinedžada do Bono Voxa. Misleći svojom glavom, nisam uspeo da dokučim smisao video miš maša, kao što još uvek ne znam kako da spasim planetu, i ako mi je to, nekoliko trenutaka kasnije, sa video beama poručio Justin Timberlake. Zatim ubrzo Madonna je ponovo tu uz Like a Prayer. Nekoliko hitova u poslednjem – „rave“ delu i kraj uz ipak najaktuelniju Give it to Me uz koju se najviše cupkalo.
Eto, Madonna je bila u Beogradu, znači Beograd ipak nešto znači na evropskoj karti zabave. Dobili smo ono što je najavljivano, zapravo program koji je isti za čitavu turneju Sticky and Sweet – sad nekome je to nezaboravno veče u životu, a nekome ništa naročito. Madonna odlazi dalje sa svojim putujućim spektaklom, koji je plod ozbiljnog i višedecenijskog teškog, teškog rada i ko zna, možda je ta spoznaja ono najdragocenije što smo te letnje večeri na ušću Save u Dunav dobili. Ili uspomene....ali to će pokazati vreme.
Registrovani korisnici mogu da komentarišu, otvore vlastiti profil, komuniciraju s ekipom, učestvuju u nagradnim igrama i takmičenjima. Šta čekaš?