Beat 'n' Sound

Klasična dečija igra

Laurent Garnier live, Nikolor, Brka, Sergej, Dom omladine 7. 11. 2009.

    Kako uopšte nešto postaje klasika?  I to u ovom vihornom vremenu, gde se sve pojavljuje brzo i još brže nestaje.  Sećam se, evo kao juče je bilo, kada mi je neko u kafeu Sara na Adi Ciganliji objasnio da se stvar koju slušamo zove Acid Eiffel, a njen autor je dj neobičnog imena koje podseća na parfeme i šampone – Laurent Garnier. A to je još bila prva polovina devedesetih. I evo, sinoć, Lauren Garnier u Domu Omladine završava koncert, tačnije drugi bis sa upravo tim trackom, najavljujući otprilike – „a sada jedan klasik....“. I niko ni ne sumnja – Acid Eiffel je klasik, kao i Astral Dreams, kao i Crispy Bacon, kao i mnoge druge Garinierove tune, kao, uostalom i sam Garnier.

     I onome ko je bio na koncertu, jasno je zbog čega je tako – Garnier , čovek koji je veliki dj i producent, ali, pre svega, - entuzijasta koji posle svih ovih godina i dalje uživa na sceni  i igra se kao dete, okružen jakim muzičarima i dalje je neposredan u toj nekoj energiji koja više liči na energiju fana, nego zvezde. Ljubav Garniera i Beograda je odavno poznata; sam Garnier to ne krije, a i vidi se da voli da dođe u Beograd, uživa u svakom taktu muzike, u pričama sa publikom, hrani se energijom i nekako se čini, kao da je duhom ostao u pioniriskim danima, neko Summer of Love, tamo krajem osamdesetih, kao da se za njega intimno ništa nije promenilo. A prošlo je dve decenije, mnogo trackova,albuma, nastupa, festivala, projekata, jedna knjiga i na kraju ovogodišnji album Tales of Kleptomaniac, sa kog je najviše stvari odsvirano na ovom koncertu. Puna donja sala Doma omladine se tresla, skakalo se, vrištalo, i sve kao u stara dobra vremena. Hajde da budemo iskreni – Tales of Kleptomaniac je dobar, ali ne i izuzetan album; sama svirka je ok., ali verovatno i ne preterano zahtevna za standarde muzičara koji su je izvodili; najveći broj ljudi na koncertu teško da zna stvari sa novog albuma; rave je ipak tu- to je jednostavno tako zbog toga što je tu Garnier, on nosi to sa sobom. Govori tiho i nosi rave sa sobom!:)
   Uspeo sam da shvatim, iz razgovora posle koncerta, da ima dosta ljudi, kojima je draži nastup Garniera na Kalemegdanu pre koju godinu, povodom albuma The Cloud Making Machine. Moguće da su i u pravu, al’ ’ajd’ sad, kakve to ima veze sa bilo čim, kada je ovo sinoć totalni trijumf i zabava koju možda prevazilaze samo dj setovi, Garnierovi naravno. Tako se opet đuskalo uz Crispy Bakon i Man With the Red Face, i ako je bilo jasno da to mora da se odsvira na kraju, koga briga......
Onda, nešto malo pre toga, Gnanmankoudji  izaziva paranoju u publici, taj potencijalni klasik u budućnosti:), i opšte veselje. Puno svežih lica u publici, mladih koje nemaš prilike da vidiš često po klubovima, kojima je ovo zabava veća od života. I to je najbitnije.... Videvši me sa fotoaparatom, neki ortak me zapita, da li ja to radim, ili sam zbog zadovoljstva tu....Zbog zadovoljstva, naravno, kako drugačije na Garniera!
To je bio još jedan susret sa Garnierom i još jedna pobeda, nadajmo se da će ih biti još i još....Pre i posle Garniera nastupili su i to sasvim solidno Dj Brka, Nikolor i gost iz Hrvatske Sergej.
   

Povezano

dodaj komentar

O čemu se priča

Šta se radi